О новцу

            Шта је новац ? Како је настао ? 

                 У суштини новац је мера за енергију коју разумеју широке народне масе. 

                 Он одражава количину енергије потрошене или потребне за израду производа или за извршење неке услуге. У време настанка цивилизације људи су се међусобно размењивали производима нађеним у природи или уловом дивљих животиња. И већ тада у тим разменама људи су размишљали колико неке робе може добити за своју робу .  У савременом свету то се зове калкулација. Тај древни човек (пра калкулант )  је размишљао о томе колико је времена и труда потрошио док се није докопао своје робе ( уловио дивљу звер или набрао дивљег воћа ). 

              Значи он је размишљао колико је енергије на то потрошио. Постепено је почео да се оријентише по том питању и да схвата какве је погодбе имао. Да ли је за једног уловљеног зеца добио довољно или недовољно пастрмке ? Оријентир су му били уложен труд и потрошена енергија на улов (набавку) робе.

               После много времена, када је човек почео и метал да топи појавио се и паметњаковић који је ливцу рекао "Направи ми оваквих 100 монета. Даћу ти за њих 8 зечева ". Ловцу зеца је рекао "Ево ти ових 10 монета за твог зеца. За њих можеш добити 4 пастрмке." а риболовцу је рекао "Ево ти ове 2 монете за једну пастрмку. За 12 монета можеш добити зеца". То значи да је паметњаковић једног зеца продао ливцу за 12,5 монета којег купује од ловца за 10 монета. Значи зарађује 2,5 монете по зецу. Од риболивца купује четири пастрмке за 8 монета а продаје их  ловцу за 10 монета и има зараду 2 монете. Ловац и риболовац се  не познају и не знају колико је монета паметњаковић дао за пастрмку или зеца. Не знају ни одакле памтњаковићу монете.

               За колико ће монета купити или продати зеца или пастрмку паметњаковић је одређивао по труду или енергији уложеној за трговину и ризику да се роба поквари.

               На тај начин новац  је постао мера за енергију или трговину. Мера коју сви разумеју. 

                Пошто је то тако значи цене робе и услуга неби требале да се мењају јер је за израду неког производа увек потребна иста количина енергије. По закону физике енергија се не може створити или уништити. Она прелази из једног облика у други. Зато се и цене неби требале мењати. Зашто није тако ? Зато што су ловац, риболовац и паметњаковић себични и хоће више монета или пастрмке за своје зечеве и обрнуто.  Зато је после годину дана ловац рекао паметњаковићу "Недам ти више зеца за 10 монета него за 12. " Мислио је да ће тако моћи да купи више пастрмки. Међутим, риболовац такође није више био сагласан на 8 монета за четири пастрмке већ је тражио 10 монета. И шта се десило ? Појавила се инфлација. Колика је била у нашем примеру није тешко израчунати. Ловац је подигао цену за 20% а риболовац за 25%. Значи инфлација је износила 22,5% .

                Шта овај прости пример или модел трговине показује ? Показује да инфлација није последица штампања новца већ је последица повећања цена! Цене повећавају себични произвођачи и трговаци који  желе да зараде више. Инфлација је мера себичности бизниса. 

                То што нам причају да цене расту због инфлације је чиста ноторна лаж. Исто је и са причама да штампање новца проузрокује инфлацију и раст цена. Штампање новца значи да економија друштва расте. То је логично и из нашег примера. Шта ће урадити паметњаковић када остане без монета и дође му други ловац да прода лисицу ? Наравно да ће направити нове монете за куповину лисице. Исто ће урадити и када му дође ловац са медведом. Значи трговина расте а монете се штампају. Али цене се неће променити док ловци и риболовци не реше да их повећају. Они се о томе не договарају. Раде самостално али ако један од њих повећа цену исто ће урадити и други.

                Размислите о томе шта нам желе они који причају да штампање новца ствара инфлацију ? Ко нам то прича ? Зашто наша држава није штампала динаре и помогла борски рудник него је морала да га прода ? Зашто нису штампали динаре да би спасили друге фабрике, заводе, комбинате ?

                Где су нестале наше грађевинске фирме, произвођачи грађевинских машина, електронике, беле технике, лекова, намештаја, ... ?

                Ено их у приватним џеповима наших родољубивих политичара.